VIRGO NAMEŠTAJ Plastifikacija

PLASTIFIKACIJA METALA

Praškasto farbanje - plastifikacija metala i metalnih delova je, relativno novijeg datuma, ali zbog izuzetnih povoljnosti (finansijskih i ekonomskih) ova vrsta delatnosti  u celom svetu dobija na značaju, kako u civilnoj, tako i u vojnoj industriji.

Problem površinske zaštite metala (trajne zaštite) zauzima veliku i značajnu oblast savremene tehničko-tehnološke proizvodnje i kao takvoj pridaje joj se sve veći značaj. Dosadašnje, klasične metode zaštite (bojenje, galvanski postupci i sl.) ne zadovoljavaju savremenu tehnologiju u ovoj oblasti prioizvodnje, prvenstveno posmatrano sa aspekta postojanosti.

Problematika korodiranja metala do sada, predstavlja jednu od nerešivih činjenica savremene industrijske proizvodnje s tim da je plastifikacija metala po parametru cena-kvalitet svakako najbolje rešenje.

PLASTIFIKACIJA METALA

Korozija je u stvari, nenamerno uništavanje materijala elektrohemijskim reakcijama izmedju metala i okolne sredine. Korozija može nastati bilo pod uticajem toplih ili vlažnih gasova, ili zbog delovanja vode ili vodenih rastvora ( kao napr. RASTVORI ELEKTROLITA).

Prilikom zagrevanja metala i metalnih delova na metalnoj površini se najčešće gradi odredjeni sloj oksida. Ukoliko se dogodi da je ovaj sloj oksida kompaktan i bez pora onda bi on mogao da zaštiti površinski sloj metala od dalje oksidacije u određenoj temperaturnoj  oblasti. Međutim, ukoliko je pak oksidni sloj porozan , tada oksidacija nezadrživo napreduje dalje i uništava metal. Oksidi koji imaju lošu električnu provodljivost (napr. Aluminijum-oksid) imaju dobru korozivnu zaštitu.

PLASTIFIKACIJA METALA

Zato se aluminijum i hrom često dodaju bakru ili gvoždju kao materije za legiranje, da bi se povisila njihova otpornost prema koroziji.

Najveći broj čistih metalnih materijala presvučen je veoma  tankim zaštitnim oksidnim slojem. Ovi slojevi mogu da se oštete tako da nastaje  proces korozije same metalne površine.

Kako se metalima koji imaju odgovarajuću tehničku pripremu dodaju uvek  i druge materije kako bi se poboljšale mehaničke osobine , na metalnoj površini nastaje veliki broj malih elektrohemijskih – galvanskih elemenata.

PLASTIFIKACIJA METALA

U jednom ovakvom korozivnom elementu strane materije –nečistoće (napr. razni talozi, nerastvorivi oksidi ili delići čađi iz okoline i sl.) igraju ulogu katode, dok osnovni materijal u vidu metala pretstavlja anodu. Voda, koja može biti u obliku rose , vlage ili kao rastvor soli deluje na metal kao elektrolit. Osnovni metal dolazi u obliku metalnih jona u rastvor gde kao takav biva „pojeden“, korodiran, dok strane materije koje imaju osobinu katode nisu napadnute.

Jedan za koroziju tipičan elektrohemijski proces odigrava se pri stvaranju rđe gvožđa. Sloj rđe – oksida , u ovom slučaju, štiti površinski sloj gvožđa , ali to neznači da se korozija neće dalje stvarati i širiti, pošto je porozna.

Putovanja elektrona i jona kroz metal, odnosno lokalni elemenat, odvija se u zatvorenom krugu, pri čemu su korozivni elementi, preko osnovnog metala, kratko spojeni. Ako se dva različita elementa medjusobno spoje, dovedu u kontakt pomoću provodnika, ili kada se neki metal spoji drugim provodnikom(napr. Čađ) nastaje kontaktna korozija. Kod korozije biva napadnut neplemenit metal, dok su plemeniti metali po svojoj prirodi zaštićni, jer po svojim osobinama predstavljaju katode.

Za sada najbolji odgovor na problem korozije daje plastifikacija. Plastifikacija metala ne samo da je efektna za oko već je i ekonomski podpuno opravdana. Plastifikacija metala jedan je od najjeftinijih načina da se metalna površina zaštiti i ofarba.

 
virgonamestaj.com Powered by Belgrade host & designed by BG Host Studio